Moja veza sa Balkanom

Fruška gora, sunce, oblaci, sa Balkanom

U početku…

Moja veza sa Balkanom je duhovna. Preselio sam se u Vojvodinu decembra 1992. Doneo sam ličnu odluku da pratim i služim Isusa Hrista kao hrišćanin samo godinu dana ranije. U roku od godinu dana, našao sam se među novim prijateljima u međunarodnoj Biblijskoj školi u Austriji. Bili su Srbi, Mađari, Austrijanci, Rumuni, i Bugari. Amerikanci su bili manjina. Kada se završio semestar krajem 1992. godine, pratio sam moje nove prijatelje kući u Vojvodinu, u Jugoslaviji. Ono što sam tamo doživeo mi je promenilo život. U vreme nacionalnog preokreta, ekonomskih sankcija i rata, gledao sam bez premca gostoprimstvo, milosrđe, i drugarstvo – jednom rečju, ljubav. Dok je svet gledao sa užasom i zanosom kako se prekrasna zemlja cepa po šavovima – i međunarodne vijesti su željno izvestile o etničkom rivalstvu i sukobu, video sam drugu priču na ulicama gde je lokalna crkva radila u mojim krajevima. Video sam kako lična vera u Isusa Hrista može da sruši zidove među ljudima koji su došli iz različitih sredina i običaja – Srbi, Hrvati, Mađari, Albanci, Bosanci, pa čak i Nigerijac!

Sećam se kako sam pročitao dva dirljiva stiha iz Svetog Pisma u ovo vreme:

[Isus reče,] »Novu zapovest vam dajem – da volite jedan drugoga. Kao što sam voleo vas, tako i vi volite jedan drugoga. Po ovom će svi znati da ste moji učenici: ako budete imali ljubavi jedan za drugoga.«

Jovan 13,34-35

Kroz veru u Hrista Isusa, svi ste Božiji sinovi. Jer svi vi koji ste se u Hrista krstili, u Hrista ste se obukli. Nema više Judejin-Grk, rob-slobodnjak, muško-žensko, jer ste svi jedno u Hristu Isusu.

Galaćanima 3,26-28

Doživeo sam mir usred oluje. Zaljubio sam se u Božiji rad na Balkanu. Zaljubio sam se i u narod. Srce mi nikad više neće biti isto.

međunarodni prijatelji, u Austriji, sa Balkanom
Šlos Heroldek, Milštat, Austrija, jesen 1992. – Možeš li da me pronađeš? 😉